KOJI PRAZNIK SLAVITE?

IMG_4690-2_preview.jpeg

Da li slavite Božić 25. decembra ili 7. januara? Ili ga ne slavite uopšte? Možda vam nije ni bitan, a možda vam je jedan od najvažnijih praznika u godini.

Mi imamo tu sreću da slavimo oba Božića. Ja sam slavila ceo život duplo i Božić i Uskrs. Ne slavi se baš u našoj kući, ali mi je jedna baka katolkinja, tako da i te druge praznike nekako računam kao svoje.

Kad sam bila mala, moj brat i ja smo provodili katolički Badnji dan i Badnje veče kod bake i deke. Tokom Badnjeg dana baka je pravila kolače, a mi smo trčkali do radnje da dokupimo ako nešto zafali. Uvek je bilo 5-6 vrsta kolača, ali oblatne su bile specijalitet. I dan danas ovi kolači su sastavni deo bakine Božićne trpeze. Zovemo ih "gumene oblatne", jer ih baka uvek priprema ranije, pa kore omekšaju i nisu više hrskave kao kada su sveže. Neizostavno smo lizali kašike, činije i mutilice, i ocenjivali materijal za pripremu kolača, kao pravi znalci.
U pauzama od velikog posla, odmarali smo uz Božićne filmove, baka bi nam čitala odlomke iz Biblije, ili bismo igrali šah sa dekom.
Pripreme za Božić bi bile gotove do predveče, kada smo se spremali da idemo u crkvu. Uvek bismo išli peške, a baka nam je usput pričala o običajima prilikom mise, jer su se dosta razlikovali od naših.
Sećam se da nas je, skoro svaki put kada izađemo iz crkve, obradovao sneg. Onda bismo prošetali nazad
do kuće, radujući se snegu. Još uvek mogu da osetim taj mir, tišinu praznih ulica dok se čuju samo
pahulje kako šušte. Kod kuće bi nas već čekali namešteni kreveti i deka spreman za priče pred spavanje.
Te priče su se zvale “priče iz budžaka”, jer bi nas ušuškali u krevet i pogasili sva svetla, a deka izmišljao
svaki put novu priču samo za nas.
Naravno nismo mogli da dočekamo da se probudimo ujutru, jer bi nas ispod jelke čekali paketići, a nakon
toga sam sa bakom postavljala sto za božićni ručak. Još kao mala od nje sam naučila da sa sa leve strane
tanjira stavlja viljuška, a sa desne nož i kašika (zubići noža uvek ka tanjiru! ).
Uvek smo morali da ručamo u dve ture, jer nas je bilo puno i nismo mogli svi da stanemo za jedan sto
(moja mama ima još jednu sestru i dva brata). Nakon toga se zavaljujemo po kaučima i foteljama, ko gde
stigne, jer su nam stomaci puni. Ipak, sačuvano je mesta za kolače, a ja sam sva ponosna jer sam
učestvovala u njihovoj izradi.
Uglavnom pamtim bakine Božiće, naši su mi slabije u sećanju, iako su se jednako slavili.
Kako sam postajala malo starija, nije mi bilo jasno zašto je problem ako neko slavi taj Božić u decembru,
a neko ovaj u januaru. Nije mi bilo jasno zašto je problem ako neko ne slavi Božić uopšte, a slavi neke
praznike koji se čudno zovu. Kada sam porasla još malo objasnili su mi u čemu je problem, ali ja i dalje
nisam shvatala. Ne shvatam ni danas. Ne shvatam zašto se sa državnim granicama stvaraju i granice u
glavama ljudi. Ne shvatam zašto je jednostavnije mrzeti nego voleti.
Danas nije moj Božić, ali se osećam kao da jeste. Pravila sam kolače, kupovala poklone i idem u goste.
I zato vam želim srećan dan. Ovaj, i svaki drugi dan. Bio praznik ili ne. Vaš ili nečiji tuđi.
Uživajte i volite!

IMG_4701-2_preview.jpeg
Osmeh Orasi