Istorija i zanimljivosti o hlebu

Svaka zemlja ima svoju verziju ove jednostavne namirnice. Jako dugo se kroz istoriju pominje… hleb! Hleb se spominje u najstarijim dokumentima, u svakoj religiji, molitvama, receptima, savetima o zdravlju.

IMG_0755.jpg

PRAISTORIJA

Preteče hleba nastale su u vreme kada su ljudi počeli da osnivaju naselja. Tada je započeto gajenje žitarice, a zatim su učili kako da ih čuvaju i koriste.

Pre hleba i nastanka brašna, ljudi su žvakali cele sirove žitarice, a zatim, pošto im je bilo veoma tvrdo, i potapali u vodu. Tek onda je usledilo mlevenje zrna i mešenje brašna. Žitarice su se mlele između dva okrugla abrazivna kamena u veoma krupno brašno, odnosno mrvljene žitarice.

Što se tiče našeg okruga, u Vinči su pronađeni alati koji su ukazivali na proizvodnju brašna i pečenje hleba.

EGIPAT

Hleb koji danas poznajemo, kvasni hleb, potiče iz drevnog Egipta. Veruje se da je do ovog otkrića došlo zbog slučajnog prolivanja alkoholnog pića u smesu za hleb ili pak dodatkom meda. Ali postoji i jedna legenda:
Egipćaninu je sin upao u Nil. Roditelji su požurili da ga spasu, a zatim su ga odveli kod sveštenika, kako bi iz njega isterao zle duhove Nila. Dugo je sveštenik čitao  molitve, a dečak je otvorio oči tek kada je pao mrak. Kada su se vratili kući, videli su da su brašno i voda, koje su počeli da pripremaju za hleb, prelili posudu. Kako su bili jako gladni, nisu želeli da bacaju ovu smesu, pa su je tako iskoristili. Kada su ispekli, hleb je bio vazdušast i mnogo mekši, pa se od tada hleb spremao samo na ovaj način.  

Da bi obogatili hleb, koristili su med, semenke, začine, jaja... a za slavlja i rituale, mesio se hleb u obliku ptica, riba i krava.

U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi.

Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

GRČKA

Iz Egipta je hleb prenet u Grčku, gde se nakon toga njegova upotreba raširila po Evropi.

Prvi bonovi za hleb nastali upravo u Rimu, gde su za njih najsiromašniji ljudi dobijali besplatan hleb. Rim je u to vreme imao 200 pekara.

U Grčkoj su se za hleb molili boginji Demetri, koja je bila boginja Zemlje, ratarstva, plodnosti i žita.
O njoj postoji i legenda:
Boginja Demetra imala je kćerku Persefonu. Bile su jako bliske, ali jednog dana dok se Persefona igrala na livadi, Had, koji je bio zaljubljen u nju, otvori zemlju i povuče je sa sobom u podzemlje.
Demetra je tugovala, pa se zbog toga zatvorila u svoj hram u Eleuzini, poslavši na Zemlju neplodnost. Ovo je uzrokovalo nemaštinu i haos među ljudima, a zatim i Bogovima, te je Zevs, Persefonin otac, odlučio da se umeša. On je napravio sporazum između Demetre i Hada, gde je odlučeno da će Persefona provodite dve trećine godine sa svojom majkom, a jednu trećinu sa Hadom.  Tako Demetra tugujući na zimu Zemlji daje neplodnost dok joj kći odlazi u Had, a kad se vrati, oblači prirodu u zelenilo i cveće.

SRBIJA

1348. godine hleb se prvi put pojavljuje u pisanim izvorima u Prizrenskoj hrisovulji i Dušanovom zakoniku.

Najstariji komad hleba pronađen je u jednoj kući u utvrđenju Stari Ras, koji datira iz 80-tih godina 12. veka.

Kod nas postoji i muzej “Jeremija”, koji je posvećen hlebu i nalazi se u Pećincima.

BRAŠNO I KVASAC

Fino pecivo počelo je da se proizvodi u Francuskoj u 18. veku, a u Beču u 19.

1859. godine Lui Paster izučio je kako funkcioniše kvasac. Skrob iz iz brašna hrani gljivice kvasca koje proizvode ugljen dioksid i, šireći protein iz glutena, diže testo.

Ubrzo su svi znali kako radi kvasac, a pritom su i shvatali da će se taj proces brže i lakše odvijati, ukoliko je brašno finije samleveno i sitno.

Kada sam bila u srednjoj školi, polako sam počela da se interesujem za zdravu ishranu. Sećam se da sam jednom, dok sam bila u kupovini, pitala mamu zašto se preporučuje izbegavanje hleba u dijetama i zdravoj ishrani, kad se brašno pravi od pšenice. A pšenica je zdrava, zar ne? Tek kasnije, kada sam postepeno otkrivala informacije, povezala sam šta je problem kod belog brašna… Da bi se mesio što finiji hleb, potrebno je što finije brašno. To znači da se zrnevlje pšenice melje, prosejava, izbeljuje, odnosto ostajemo bez pravih hranljivih materija pšenice. Brašno koje nije sveže sastoji se od praznog skroba.

Ne znam da li ste znali, ali između integralnog i crnog hleba postoji razlika. Integralno brašno je ono koje je napravljeno od celog zrna, pa se ostavlja sve, zajedno sa mekinjama, dok se kod crnog brašna odstranjuju mekinje i koristi se za zdraviju verziju finijih hlebova i peciva. Mada, uvek treba da budete na oprezu kada birate crna brašna i crne hlebove, jer se dešava da proizvođači prodaju proizvode sa belim brašnom, u koje se samo dodaje boja.

IMG_0756.jpg

ETIMOLOGIJA

Leb: od nemačkih reči

·         leben-život

·         leber-jetra

·         laben-okrepiti se

od naše reči lab-pojesti

Kruh: nastalo od naše reči “krug”, jer su svi hlebovi ranije bili okrugli.

Kolač: kolo (krug)

Smatra se da je i kruška dobila ime po hlebu, jer je takve brašnjave i zrnaste teksture: kruška-mali kruh.

VEROVANJA, OBIČAJI I IZREKE

Pored nutritivne vrednosti, hleb ima i one duhovne. Znamo da se za hleb vezuju pojmovi bogatstvo, zdravlje, mir, život, nada… I da se veruje da dok je hleba neće biti gladi.

Posebni hlebovi se mese za praznike i slavlja.

Česnica

Česnica se mesi na Božićno jutro, pre svitanja. Od belog brašna, sa “nenačetom vodom” i mašću, bez kvasca, razvlači testo na tanke listove neparnog broja, stavlja u njega metalni novac i slaže ga u tepsiju.
“Nenačeta voda” - Rano ujutru, na Božić, najčešće domaćin ide po vodu. Sa sobom nosi kukuruzna zrna i bosiljak. Ako nekog sretne usput ili na vodi, posipa ga kukuruzom, da bude hrane u izobilju. Kad zahvati vode, ostavlja kukuruz i bosiljak na vodi, da vode bude dovoljno, da ne bude suše i da bude čista, bosiljak.
Česnica se priprema u čistoj odeći. U Vojvodini, dok je domaćica uz plamen sveće mesila, ukućani su pevali „Roždestvo tvoje...“.

Slavski kolač

Dan pre slave, domaćice mese slavski kolač, koji potom ukrašavaju različitim oblicima, ukrasima od beskvasnog testa, koji su simboli želja za blagostanje porodice. Različiti kreativni ukrasi nisu nastali bez simbolike, tako da svaki od njih ima svoje značenje. Obavezan deo ukrasa je otisak poskurnika (slovo), koji ima urezan motiv krsta i slova IS HS NI KA ( na grčkom "Isus Hristos pobeđuje".

Uskršnji hleb

U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima. Jaje simbolizuje plodnost.

Vasilica

Ovaj hleb mesi se na Svetog Vasilija, odnosno Mali Božić, odnosno Srpsku Novu godinu.

Postupaonica

Ovaj hleb pravi majka svom detetu kada napravi prvi korak. Ona je ukrašavana figurama od testa - u obliku srpa, čekića, pera za pisanje, knjige i svim što bi moglo da ukaže na budući život mališana. Pogača se stavi na nisku stolicu, a dete bi se puštalo da samo pristupi hlebu. Ono što mališan prvo uzme sa pogače, predskazaće njegov život.

Hleb za rođenje deteta, za krštenje, prosidbu devojke (koji se ukrašavao šarenim vunicama) za svadbu, za mladence…

Smatralo se da nijedan čovek ne sme biti uskraćen za hleb, čak ni najteži zločinac.

Danas se hleb se baca u kontejnere, ali ranije se čuvao, štedeo i cenio. Imao je veću vrednost, jer se oskudevalo u svemu, pa i u žitu. Posle Drugog svetskog rata somun je bio retka namirnica, koja se za retke prilike željno iščekivala u kući. Hleb se nije služio vruć, isto kao i proja, da ga tako ukusnog, ne bi ukućani odmah pojeli i da bi što duže potrajao. Porodično vaspitanje nije dozvoljavalo bahaćenje za stolom. Niko se nije usuđivao da ostavi koricu nepojedenu ili da je baci. Svako je za stolom uzimao hleba taman koliko mu treba.
Imamo i jednu priču o Patrijarhu Pavlu i poštovanju hleba: Na jednoj večeri kod Svetozara Marovića, po završetku, Patrijarh je pokupio sve preostale mrvice sa svog dela stola. Kada su ga upitali šta to radi, odgovorio je: ”Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.”

Takođe se veruje da se hleb ne treba seći nožem, nego kidati rukama.

Najpoznatije idiomi i izreke su:

Hleba i igara - Izraz potiče iz satirične pesme rimskog pesnika Juvenala s početka 2. veka u kojoj se on žali na apatiju građana Rima, koji su zahvaljujući podeli besplatnog hleba i sve većim interesovanjem za gladijatorske igre i druge javne spektakle u organizaciji države, izgubili svaki interes za politiku i brigu o javnim stvarima, odnosno prepustili je vladarima i njihovim birokratskim klikama.
Dobar kao hleb
Toliko je dobar, da možeš na hleb da ga mažeš!
Dok je hleba, neće biti gladi.
Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
Nema ‘leba bez motike!
Zaraditi parče hleba
Trbuhom za kruhom
Preko hleba pogače...