Baštalište i novo prijateljstvo

14. aprila u Baštalištu je održana radionica samoniklog i jestivog bilja. 

Videli ste već kroz naše Instagram priče koliko smo zainteresovani za samoniklo bilje, kada smo vam pisali o "onom žutom cveću koje ispušta ono žuto mleko" i "onom ljubičastom cveču koje kad ga čupnete ima slatki beli korenčić". :D Kao što vidite, još uvek smo u domenu interesovanja, nismo baš neki stručnjaci. I baš kada sam počela da razmišljam kako bi bilo lepo da dođem do nekih finih ljudi koji bi bili voljni da se pentraju sa mnom po brdima i planinama i uče me šta smem da jedem, kuvam, pijem, a šta ni pod tačkom razno, osvane mi na Instagramu najava za radionicu koju organizuje Baštalište. Ja sva ushićena, idem definitivno, ne pitam ništa, grabim telefon... i u istom trenutku se zaustavljam... "Koga zoveš? Kome pišeš? Šta radiš? Nenad taj dan radi, ti treba da se odvezeš u Beograd. Sama. Jer niko ne namerava da baulja sa tobom i brsti po livadama, a pritom i plati za to" - odvija se tako monolog u mojoj glavi. "Majo, zasto ne ideš u piljarnicu i kupiš salatu kao svaki normalan čovek?!" - odzvanjaju Jecine reči... I tako Maja spušta telefon i shvata da, ok, ipak ne ide. ALI ista ta Maja se onda seti da je sudbina nedavno spojila sa osobom koja je dovoljno luda kao ona i da možda ipak ima šanse da ode. Šaljem link sa porukom: "Da li si možda zainteresovana za ovaj događaj?", a Anđa odgovara: "Hahahah, već sam se prijavila". 

*3 meseca ranije*
U DM mi stiže poruku od devojke koja je isprobala naše kuglice sa mandarinama i belom čokoladom  i zahvaljuje se što pravimo fine poslastice koje su vegetarian friendly. Nas dve se tako dopisujemo, stižemo do priče o knjigama, filmovima i horoskopu, kao da je 2006. i mi smo se slučajno našle na Krstarici. Skontamo se na prvu loptu, ljubitelji prirode, životinja i ostale hipi fore... :D 

*nazad na priču*

Dakle, upoznale smo se samo preko neta, oči joj nisam videla, ali toliko želim da je upoznam i ovo je savršena prilika. Dogovor je pao - Idemo? Idemo! Nikad se u životu ni sa kim nisam lakše dogovorila (iako je to negde u nekom delu Beograda za koje nikad nisam ni čula, ona živi u Beogradu, ali nije Beograđanka, pa se ni ona ne snalazi, ja treba prvo da dođem iz druge države, a pritom kroz Beograd nikad sama nisam vozila, ali nema vez, idemo). U celu priču upada moj dragi otac, koji se nudi da me preveze (jer ako on ne može da pronađe mesto, niko ne može). 

Stigli smo, Anđa upada u kola, pričamo kao da se znamo ceo život i ponela mi je bananu za užinu - pa kakvo divno stvorenje! 

*Baštalište*

Inicijalna ideja nekoliko prijatelja da uzgajaju zdravo povrće za sebe, a bez ikakvog prethodnog iskustva u poljoprivredi, već posle godinu dana prerasla je u projekat neprofitnog udruženja građana koji danas okuplja 30ak članova svake sezone i mnogobrojne posetioce i volontere.

Baštalište se nalazi u peri-urbanoj zoni Beograda na ulazu u Slаnce (10km od centrа prestonice).

Bilo nam je malo teško da pronađemo lokaciju… Iako smo imali vozača koji je mapa sam po sebi i naravno google maps, opet smo stigli na dead end, gde se ne može, osim ako se nisi uputio traktorom i nakon toga smo promašili skretanja još dva puta. Svakaka, na kraju smo ipak uspeli da pronađemo mesto, na čijem ulazu nas je dočekala divna, super ljubazna Marina.

IMG_1782.jpg
IMG_1772.jpg

Samu radionicu držala je gospođa Mirjana Petrović, poznavalac samoniklog bilja i autor knjige “Sunčeva trpeza”. Na početku nas je upoznala sa svojim radom, a nakon toga smo u grupi sa njom prošetali kroz baštu u potrazi za jestivim korovom koje raste oko leja sa uzgajanim povrćem i cvećem. Radionica je bila potpuno interaktivna, pitali smo, dobijali odgovore, gledali, fotkali, brali, mirisali, grickali… Usput su prikupljene biljke od kojih smo na kraju napravili salatu. Kupila sam i knjigu gospođe Mirjane, čija je redovna cena 2300 dinara, ali kada se kupuje lično od nje, onda je 2000. Cena radionice bila je 1000 dinara, sa plaćanjem i prijavom unapred, a 1200 ukoliko se plaća na licu mesta.

IMG_1789.jpg

Tako da, eto… sumiran jedan jako lep događaj… Iako je radionica trebalo da bude main thing, pažnju je odvuklo ovo novo prijateljstvo.  

Naravoučenije: prvo zapucaj da ideš negde i sve dogovri, pa tek onda razmišljaj kako da stigneš dotle (sa preduslovom da imaš ludu osobu pored sebe i divnog tatu).

Osmeh Orasi